МинистарствоМакроекономски подациПрописиДокументиАктивности МинистарстваВестиСаопштењаНајаве догађајаИнтервјуиПрезентацијеПитања и одговориПубликацијеЕкономска истраживањаЛинковиКонтакт
Вести
2.06.2006.
Према његовим речима, новац који би нам Париски клуб отписао на име дуга наменски би био искоришћен за завршетак Коридора 10 на југу Србије, за деонице од Ниша до бугарске границе и од Лесковца до македонске границе, док би мањи део новца био инвестиран у развој и унапређење инфраструктуре у сиромашним општинама Србије, као и за реализацију најважнијих пројеката везаних за заштиту животне средине. Министар је потврдио да је Влада већ добила прелиминарну сагласност Светске банке за ову иницијативу и поновио да ће Србија, уколико Париски клуб то одобри, уместо да у наредним годинама плаћа дуг групи држава поверилаца, новац искористити за завршетак радова на саобраћајницама јер би то значило и велики развојни потенцијал, како за Србију тако и за читав регион југоисточне Европе, укључујући и Грчку. У том смислу, и средства грчког плана за реконструкцију Балкана, која би требало да издвоји Атина у висини од 230 милиона евра, могла би да буду коришћена као додатак на средства која бисмо ми издвајали, додао је Динкић и навео да је у разговору са грчким званичницима у том смислу инсистирао на што хитнијем активирању Хеленик плана. Он је рекао да је са Дором Бакојани разговарао и о току преговора о Косову и Метохији и да су том приликом оценили да је за овај процес најбоље решење фазни приступ. Динкић је објаснио да би било најбоље да до краја лета буду завршени преговори о децентрализацији на Космету и решена сва питања везана за заштиту српских манастира и цркава и додао да Србија очекује велику подршку грчке дипломатије. Србија очекује да током преговора у Бечу 1,07 милијарди долара такозваног "косовског дуга" буде преусмерено на привремене институције власти у покрајини, с обзиром на то да Србија не убира порез на Космету, напоменуо је министар финансија. Он је навео да је током разговора указао и на то да је у билатералним односима потребна измена визног режима, односно његово укидање у догледном периоду. Министар је истакао да је са Алогоскоуфисом, поред осталог, разговарао и о закључивању билатералног споразума о избегавању двоструког опорезивања између Србије и Грчке, као и о потписивању уговора о сарадњи две пореске администрације, с обзиром на то да је економска сарадња све интензивнија, а пореских обвезника све више. Динкић се данас у Атини састао и са члановима Грчко-српског пословног савета и том приликом закључено је да је пословна клима знатно побољшана и да је све већи интерес грчких компанија за инвестирање у потенцијале Србије, што потврђује и присуство 80 грчких компанија у нашој земљи и грчке инвестиције у Србију у износу од 1,2 милијарде евра.
Грчка спремна да подржи иницијативу за отпис дуга Србије Париском клубу
Према његовим речима, новац који би нам Париски клуб отписао на име дуга наменски би био искоришћен за завршетак Коридора 10 на југу Србије, за деонице од Ниша до бугарске границе и од Лесковца до македонске границе, док би мањи део новца био инвестиран у развој и унапређење инфраструктуре у сиромашним општинама Србије, као и за реализацију најважнијих пројеката везаних за заштиту животне средине. Министар је потврдио да је Влада већ добила прелиминарну сагласност Светске банке за ову иницијативу и поновио да ће Србија, уколико Париски клуб то одобри, уместо да у наредним годинама плаћа дуг групи држава поверилаца, новац искористити за завршетак радова на саобраћајницама јер би то значило и велики развојни потенцијал, како за Србију тако и за читав регион југоисточне Европе, укључујући и Грчку. У том смислу, и средства грчког плана за реконструкцију Балкана, која би требало да издвоји Атина у висини од 230 милиона евра, могла би да буду коришћена као додатак на средства која бисмо ми издвајали, додао је Динкић и навео да је у разговору са грчким званичницима у том смислу инсистирао на што хитнијем активирању Хеленик плана. Он је рекао да је са Дором Бакојани разговарао и о току преговора о Косову и Метохији и да су том приликом оценили да је за овај процес најбоље решење фазни приступ. Динкић је објаснио да би било најбоље да до краја лета буду завршени преговори о децентрализацији на Космету и решена сва питања везана за заштиту српских манастира и цркава и додао да Србија очекује велику подршку грчке дипломатије. Србија очекује да током преговора у Бечу 1,07 милијарди долара такозваног "косовског дуга" буде преусмерено на привремене институције власти у покрајини, с обзиром на то да Србија не убира порез на Космету, напоменуо је министар финансија. Он је навео да је током разговора указао и на то да је у билатералним односима потребна измена визног режима, односно његово укидање у догледном периоду. Министар је истакао да је са Алогоскоуфисом, поред осталог, разговарао и о закључивању билатералног споразума о избегавању двоструког опорезивања између Србије и Грчке, као и о потписивању уговора о сарадњи две пореске администрације, с обзиром на то да је економска сарадња све интензивнија, а пореских обвезника све више. Динкић се данас у Атини састао и са члановима Грчко-српског пословног савета и том приликом закључено је да је пословна клима знатно побољшана и да је све већи интерес грчких компанија за инвестирање у потенцијале Србије, што потврђује и присуство 80 грчких компанија у нашој земљи и грчке инвестиције у Србију у износу од 1,2 милијарде евра.
|
Министарство финансија Републике Србије. © 2008. Сва права задржана. Кнеза Милоша 20, 11000 Београд |