Маџар, Љ. (2008) „Механизми мобилизације и алтернативе алокације јавних средстава“, Студија бр.1, Београд
Маџар, Љ. (2008) „Механизми мобилизације и алтернативе алокације јавних средстава“, Студија бр.1, Београд.
Маџар Љубомир
Механизми мобилизације и алтернативе алокације јавних средстава
Абстракт
Овај рад представља дискусиони осврт на неке институционалне дефекте и могућности усавршавања. Међу готово непревладиве елементе баштине претходног социјалистичког поретка спада претерано висока јавна потрошња за коју се широко верује да није одржива у нешто дужој временској перспективи. Претерани терет јавних расхода увелико се тумачи као јака финансијска основа за једнако хипертрофирану и претерано моћну државу која представља потенцијалну претњу процесу демократизације и јачања људских права и слобода. Неодмерено државно посезање у друштвени доходак и богатство испоставља се не само као (макро)економски проблем него и као политички и најшири друштвени ризик. Високо учешће разних облика колективне потрошње у БДП-у, поред тога што је наслеђено из прошлости, показује јасну тенденцију настављања у времену. Оно се стога све више и више сматра за крупан изазов са којим се сучељава привреда и заједница као целина. Детаљније су размотрене детерминанте непожељно високог фискалног терета. Такође је размотрен један број широко прихваћених чинилаца који коче обуздавање јавне потрошње и отежавају побољшавање њене алокације. Проблем заједничког резервоара и низ проблема типа односа између принципала и агента анализирани су и систематски су размотрене њихове специфичне манифестације и посебне детерминанте под конкретним околностима у Србији.
Србија је оцењена као недовољно управљив и за усмеравање непогодан објект, како у формулисању тако и у реализацију економске и, посебно, фискалне политике. Тешкоће у Србији и за њу потичу из њене знатне ако не и претеране етничке – а са њом и културне, верске, историјске и друге – хетерогености која има за последицу широко диверсификовано и политички издељено бирачко тело. Најутицајнији резултат политичке издиференцираности су широке, нестабилне, вишеструко спутане и неделотворне коалиционе владе. Слабе владе нису способне да изведу економске и фискалне реформе са потребном обухватношчу и брзином. Много тога што није на задовољавајући начин урађено и што и даље изискује дубоке преображаје показује се као у крајњој линији објективно условљено, тј. изазвано хетерогеношћу друштва која га чини конфликтном и нестабилном целином. Напоредо са овим, далеко је од тога да буде на задовољавајући начин развијена комплексна констелација институција за буџетску ревизију и финансијску контролу. За стварање широке и префињене мреже контролних тела и ревизионих институција свакој земљи су потребне замашне масе знања, информација, високе експертизе опредмећене у лако доступним кадровима и времена – елемената за које је општепознато да су у Србији крајње оскудни.
Услед слабих и непотпуно институционализованих механизама контроле, политичарима и другим носиоцима моћи отворени су у Србији широки простори за дискреционо, очито волунтаристичко одлучивање. Како је у исто време политичка конкуренција оптерећена многим слабостима, политички актери испољавају тежњу ка акумулирању неодмерено велике количине политичке моћи. Док су на власти, они користе државне ресурсе и новац пореских обвезника за градњу својих клијентелистичких мрежа и за ширење своје политичке подршке. Они тако постају тешко замењиви, на својим положајима остају предуго, а политички систем постаје нефлексибилан и неспособан да се ухвати у коштац са изазовима овог времена. Штавише, услед дубоких структурних отказа партикуларни интереси политичких делатника и њихових организација силно одступају од општедруштвеног интереса, како год да се он дефинише. Произлази да су крупна опасност по трајнију одрживост фискалног система и првреде у целини и чланови политичког директоријума и њихова јасно испољена склоност да користе новац пореских обвезника за што потпуније јачање своје приватне, партикуларистички неговане политичке позиције.
Са слабом политичком конкуренцијом и нестабилним и вишеструко ограниченим коалиционим владама, Србија нема изгледа да буде особито успешна у спровођењу реформи и успостављању ефикасне институционалне структуре, укључујући и ону која се односи на фискални систем. Сама држава ће по свој прилици остати сапета и неделотворна, што ће је учинити недовољно опремљеном за креирање и извршавање ваљаних подухвата на разним подручјима политике. Поента ове аргументације је да земља треба да се определи за сужену, ограничену државу, али такву која ће бити јака и енергична на строго омеђеном подручју на коме је очито незаменљива.
Кључне речи: фискални систем, јавна потрошња, структурни откази политичког система, проблем заједничког резервоара, односи између принципала и агента, политичка конкуренција, политички волунтаризам, етничка и културна хетерогеност, коалиционе владе, препреке реформи, минимална држава.
Преузмите цео документ:
