Madžar, Lj. (2008) „Mehanizmi mobilizacije i alternative alokacije javnih sredstava“, Studija br.1, Beograd

Madžar, Lj. (2008) „Mehanizmi mobilizacije i alternative alokacije javnih sredstava“, Studija br.1, Beograd.

Madžar Ljubomir

Mehanizmi mobilizacije i alternative alokacije javnih sredstava

Abstrakt

Ovaj rad predstavlja diskusioni osvrt na neke institucionalne defekte i mogućnosti usavršavanja. Među gotovo neprevladive elemente baštine prethodnog socijalističkog poretka spada preterano visoka javna potrošnja za koju se široko veruje da nije održiva u nešto dužoj vremenskoj perspektivi. Preterani teret javnih rashoda uveliko se tumači kao jaka finansijska osnova za  jednako hipertrofiranu i preterano moćnu državu koja predstavlja potencijalnu pretnju procesu demokratizacije i jačanja ljudskih prava i sloboda. Neodmereno državno posezanje u društveni dohodak i bogatstvo ispostavlja se ne samo kao (makro)ekonomski problem nego i kao politički i najširi društveni rizik. Visoko učešće raznih oblika kolektivne potrošnje u BDP-u, pored toga što je nasleđeno iz prošlosti, pokazuje jasnu tendenciju nastavljanja u vremenu. Ono se stoga sve više i više smatra za krupan izazov sa kojim se sučeljava privreda i zajednica kao celina. Detaljnije su razmotrene determinante nepoželjno visokog fiskalnog tereta.  Takođe je razmotren jedan broj široko prihvaćenih činilaca koji koče obuzdavanje javne potrošnje i otežavaju poboljšavanje njene alokacije. Problem zajedničkog rezervoara i niz problema tipa odnosa između principala i agenta analizirani su i sistematski su razmotrene njihove specifične manifestacije i posebne determinante pod konkretnim okolnostima u Srbiji.
Srbija je ocenjena kao nedovoljno upravljiv i za usmeravanje nepogodan objekt, kako u formulisanju tako i u realizaciju ekonomske i, posebno, fiskalne politike. Teškoće u Srbiji i za nju potiču iz njene znatne ako ne i preterane etničke – a sa njom i kulturne, verske, istorijske i druge – heterogenosti koja ima za posledicu široko diversifikovano i politički izdeljeno biračko telo. Najuticajniji rezultat političke izdiferenciranosti su široke, nestabilne, višestruko sputane i nedelotvorne koalicione vlade. Slabe vlade nisu sposobne da izvedu ekonomske i fiskalne reforme sa potrebnom obuhvatnošču i brzinom. Mnogo toga što nije na zadovoljavajući način urađeno i što i dalje iziskuje duboke preobražaje pokazuje se kao u krajnjoj liniji objektivno uslovljeno, tj. izazvano heterogenošću društva koja ga čini konfliktnom i nestabilnom celinom. Naporedo sa ovim, daleko je od toga da bude na zadovoljavajući način razvijena kompleksna konstelacija institucija za budžetsku reviziju i finansijsku kontrolu. Za stvaranje široke i prefinjene mreže kontrolnih tela i revizionih institucija svakoj zemlji su potrebne zamašne mase znanja, informacija, visoke ekspertize opredmećene u lako dostupnim kadrovima i vremena – elemenata za koje je opštepoznato da su u Srbiji krajnje oskudni.
Usled slabih i nepotpuno institucionalizovanih mehanizama kontrole, političarima i drugim nosiocima moći otvoreni su u Srbiji široki prostori za diskreciono, očito voluntarističko odlučivanje. Kako je u isto vreme politička konkurencija opterećena mnogim slabostima, politički akteri ispoljavaju težnju ka akumuliranju neodmereno velike količine političke moći. Dok su na vlasti, oni koriste državne resurse i novac poreskih obveznika za gradnju svojih klijentelističkih mreža i za širenje svoje političke podrške. Oni tako postaju teško zamenjivi, na svojim položajima ostaju predugo, a politički sistem postaje nefleksibilan i nesposoban da se uhvati u koštac sa izazovima ovog vremena. Štaviše, usled dubokih strukturnih otkaza partikularni interesi političkih delatnika i njihovih organizacija silno odstupaju od opštedruštvenog interesa, kako god da se on definiše. Proizlazi da su krupna opasnost po trajniju održivost fiskalnog sistema i prvrede u celini i članovi političkog direktorijuma i njihova jasno ispoljena sklonost da koriste novac poreskih obveznika za što potpunije jačanje svoje privatne, partikularistički negovane političke pozicije.
Sa slabom političkom konkurencijom i nestabilnim i višestruko ograničenim koalicionim vladama, Srbija nema izgleda da bude osobito uspešna u sprovođenju reformi i uspostavljanju efikasne institucionalne strukture, uključujući i onu koja se odnosi na fiskalni sistem. Sama država će po svoj prilici ostati sapeta i nedelotvorna, što će je učiniti nedovoljno opremljenom za kreiranje i izvršavanje valjanih poduhvata na raznim područjima politike. Poenta ove argumentacije je da zemlja treba da se opredeli za suženu, ograničenu državu, ali takvu koja će biti jaka i energična na strogo omeđenom području na kome je očito nezamenljiva.

Ključne reči: fiskalni sistem, javna potrošnja, strukturni otkazi političkog sistema, problem zajedničkog rezervoara, odnosi između principala i agenta, politička konkurencija, politički voluntarizam, etnička i kulturna heterogenost, koalicione vlade, prepreke reformi, minimalna država.

Preuzmite ceo dokument:

Madžar, Lj. (2008) „Mehanizmi mobilizacije i alternative alokacije javnih sredstava“, Studija br.1, Beograd.